Свако дете има право да буде безбедно, да се развија, учи, лечи, одмара и игра, да има име и идентитет, да буде заштићено од насиља и дискриминације и да каже шта мисли о стварима које га се тичу. Та права не зависе од тога да ли је дете било „добро“, добило петицу или средило своју собу.
То је важна разлика: права нису награда за испуњене обавезе.
Дете, наравно, има и обавезе и одговорности. У школи, на пример, треба да похађа наставу, поштује правила, не омета друге и чува школску имовину. Али ако не уради домаћи задатак, оно због тога не губи право на достојанство, безбедност или образовање. Закон о основама система образовања и васпитања управо одвојено уређује права ученика и њихове обавезе.
То нам помаже да разумемо шта заправо значи када кажемо да „уз права иду и одговорности“.
Одакле уопште долазе права детета?
Деца имају људска права као и одрасли, али су им потребна и посебна права и заштита зато што расту, развијају се и у великој мери зависе од одраслих.
Најважнији међународни документ у овој области је Конвенција Уједињених нација о правима детета, усвојена 20. новембра 1989. године. Према Конвенцији, дететом се у начелу сматра особа млађа од 18 година. Србија је обавезана Конвенцијом као правна наследница државе која ју је ратификовала.
Идеја Конвенције није да деца могу да раде шта год пожеле. Напротив, она полази од тога да дете има права, док родитељи, држава, школа и други одрасли имају одговорност да помогну да се та права остваре. Како дете постаје старије и зрелије, расте и његова способност да самостално користи своја права и преузима одговорност за своје поступке.
Која су најважнија права сваког детета?
Конвенција садржи велики број међусобно повезаних права. Међу најважнијима су:
- право на живот, опстанак и развој;
- право на име, идентитет и држављанство;
- право на породични живот и одговарајућу бригу;
- право на образовање;
- право на здравствену заштиту;
- право на заштиту од насиља, злостављања, занемаривања и искоришћавања;
- право на приватност;
- право на приступ одговарајућим информацијама;
- право на слободу мишљења, савести и изражавања;
- право да дете буде саслушано када се одлучује о стварима које га се тичу;
- право на одмор, слободно време, игру, културу и уметност;
- право да не буде дискриминисано.
Конвенција се заснива и на четири важна принципа: недискриминацији, најбољем интересу детета, праву на живот и развој и праву детета да учествује и изрази своје мишљење.
Због тога права детета не треба посматрати као списак одвојених правила. Право на образовање, на пример, тешко је остварити ако дете није безбедно или ако је стално изложено дискриминацији.
Право да кажеш шта мислиш не значи право да увек буде по твом
Ово је једна од најчешћих забуна.
Дете има право да изрази своје мишљење о стварима које га се тичу и да одрасли то мишљење озбиљно размотре. Али то не значи да дете аутоматски доноси коначну одлуку.
Замисли, на пример, породицу која разматра пресељење у други град. Дете може да каже да не жели да напусти другаре и школу. Родитељи би требало да чују и узму у обзир те разлоге, али могу ипак донети другачију одлуку ако сматрају да за то постоје важни разлози.
И српски Породични закон предвиђа да дете способно да формира мишљење има право да га слободно изрази и да том мишљењу треба посветити дужну пажњу у складу са узрастом и зрелошћу. Дете које је навршило десет година може непосредно да изрази своје мишљење у судским и управним поступцима који се односе на његова права.
Другим речима: право да будеш саслушан није исто што и право да сам одлучујеш о свему.
Да ли уз свако право постоји одговарајућа обавеза?
Не баш онако како се то понекад представља.
Лако је направити парове попут:
„Имаш право на образовање — зато имаш обавезу да учиш.“
То звучи логично, али може да наведе на погрешан закључак да дете које не учи довољно више нема право на образовање.
Боље је рећи овако:
Имаш право на образовање. Истовремено, као ученик имаш обавезе које омогућавају да школа функционише и да и друга деца могу да остварују своје право на образовање.
Иста логика важи и у другим ситуацијама.
Имаш право да изразиш своје мишљење, али то не значи да смеш да вређаш друге. Имаш право на игру, али не тако да намерно уништиш туђу имовину. Имаш право на приватност, али и други имају право на своју приватност.
Сама Конвенција предвиђа да, на пример, слобода изражавања може под одређеним законом прописаним условима бити ограничена ради поштовања права или угледа других и других оправданих циљева.
Зато је боља реч одговорност: учимо да своја права користимо тако да истовремено поштујемо права других.
Шта су конкретне обавезе детета у школи?
Када дете постане ученик, постоје и сасвим конкретне законске обавезе.
Закон у Србији наводи да ученик треба редовно да похађа наставу и извршава школске обавезе, поштује правила понашања, не омета наставу, поштује друге ученике и запослене, чува школску имовину и брине о животној средини. Истовремено, закон изричито каже да ученик остварујући своја права не сме да угрожава друге у остваривању њихових права.
Али и школа има обавезе према детету.
Ученик има, између осталог, право на квалитетан образовни рад, уважавање личности, заштиту од дискриминације и насиља, информације о својим правима и обавезама, образложење оцене и правично поступање школе.
То је добар пример како права и одговорности стварно функционишу: нису једносмерна улица.
Право на игру није само „леп додатак“
Одрасли понекад игру доживљавају као нешто што долази тек када дете заврши све „важније“ обавезе.
Међутим, Конвенција изричито признаје право детета на одмор, слободно време, игру и рекреацију примерену узрасту, као и учешће у културном и уметничком животу.
Разлог је једноставан: детињство није само припрема за одрасли живот. Игра је важан део самог развоја детета — кроз њу деца успостављају односе, истражују свет, развијају машту и уче да решавају проблеме.
То, наравно, не значи да дете има право да игра видео-игре до четири ујутру. Право на игру и одмор није исто што и право на било коју активност, у било које време и без граница.
Права нису исто што и жеље
Ово је можда најлакши начин да детету објаснимо целу тему.
Дете може да жели нов телефон. То није дечје право.
Може да жели да никада не иде на спавање пре поноћи. Ни то није право.
Али има право да буде безбедно, да се школује, да добија одговарајућу здравствену негу, да се одмара, да буде заштићено од насиља и да његово мишљење буде саслушано.
Права постоје зато што штите основне потребе, достојанство и развој људи, а не зато што гарантују да ћемо добити све што желимо.
Још једна важна заблуда: „Ако се лоше понашаш, губиш права“
Замисли ученика који је намерно ометао час.
Школа може да реагује у складу са својим правилима и законом. Ученик може да сноси последице због свог поступка.
Али наставник не може зато да закључи да учениково достојанство више није важно или да је насиље према њему дозвољено. Конвенција посебно наводи да се школска дисциплина мора спроводити на начин који је у складу са људским достојанством детета.
Слично је и код куће. Треба разликовати право од привилегије. Време за видео-игре или коришћење одређеног уређаја може бити уређено породичним правилима. Безбедност, достојанство и заштита од насиља нису награда коју дете мора да заслужи.
Како ово објаснити детету?
Може овако:
„Права су ствари које свако дете треба да има да би било безбедно, здраво, поштовано и могло да расте и развија се. Не мораш да их заслужиш. Али и други људи имају права. Зато, док користиш своја права, треба да пазиш да не повређујеш њихова.“
Затим употребите нешто што се управо догодило.
Ако једно дете каже: „Имам право да кажем шта мислим“, питајте: „Наравно. А шта ако друго дете жели да каже шта оно мисли?“
Одједном се појављује суштина целе приче: права омогућавају слободу, али живот у заједници тражи да исту слободу признамо и другима.
Пробај сам: направите породичну мапу права и одговорности
Узмите папир и изаберите три свакодневне ситуације: време за игру, породични разговор и учење.
За сваку ситуацију поставите три питања:
- Које право овде треба поштовати?
- Која је моја одговорност према другим људима?
- Шта одрасли треба да ураде да би то право било заштићено?
На пример, код породичног разговора дете има право да изрази своје мишљење. Његова одговорност је да дозволи и другима да говоре. Одговорност одраслих је да дете саслушају и његово мишљење озбиљно узму у обзир, у складу са узрастом и зрелошћу.
Таква вежба много боље показује однос права и одговорности него просто учење списка напамет.
Школа у пракси
Ова тема има директну везу са наставом у основној школи. У предмету Свет око нас већ у првом циклусу појављују се права и обавезе чланова различитих група и правила понашања, док је за други разред Министарство просвете објавило ресурс чији исход обухвата остваривање права и извршавање обавеза у групама. У Грађанском васпитању, нарочито у прва два разреда, деца препознају поштовање и кршење права и упознају основна права садржана у Конвенцији.
Честа питања
Кратки одговори на питања која читаоци најчешће постављају уз овај савет.
Која су основна права детета?
Међу њима су право на живот и развој, образовање, здравствену заштиту, породичну бригу, заштиту од насиља и дискриминације, приватност, изражавање мишљења, одмор и игру. Она су део ширег скупа права утврђених Конвенцијом о правима детета.
Да ли дете мора да испуни обавезе да би имало права?
Не. Основна права не стичу се добрим понашањем. Дете истовремено има одговорности примерене узрасту, а као ученик и конкретне обавезе прописане законом.
Да ли дете има право да само одлучује?
Не о свему. Има право да изрази мишљење и да оно буде узето у обзир у складу са узрастом и зрелошћу. Одговорност за многе одлуке и даље имају родитељи, старатељи или надлежне институције.
Да ли родитељ сме да укине неко право као казну?
Основна права детета не треба мешати са породичним привилегијама. Ограничење времена пред екраном није исто што и ускраћивање хране, образовања, безбедности или достојанства.
Која права ученик има у школи?
У Србији закон, између осталог, гарантује право на квалитетан образовни рад, уважавање личности, заштиту од дискриминације и насиља, информисаност, правично поступање и образложење оцене.
Права учимо најбоље када почнемо да их примећујемо
Права детета нису нешто што постоји само у међународним документима или школским лекцијама. Она се виде када дете сме да постави питање, када га неко саслуша, када је заштићено од насиља, када може да учи, игра се и одмара и када се према њему поступа достојанствено.
А одговорност почиње оног тренутка када схватимо да све то припада и детету поред нас.
Извори
Текстови и истраживања на основу којих је овај савет написан.
